У организацији удржења произвођача паприка „Capsicum annum“ и задруге из Руског Крстура одржано је предавање произвођачима паприка.

Саветодаваци из ПСС Врбас су били присутни на предавању и том приликом  дипл. инж. Катарина Радонић је говорила на тему Антракноза паприке.

Поред актуелне теме о болести паприка били су презентовани програми за прихрану биљака фирме Tradeagro nutrition са посебним освртом на прихрану код паприка и системи за наводњавање фирме Scala green.

На овом скупу било je присутно 45 пољопривредника из Руског Крстура, Куле, Лалића и Бачког Петровца.

АНТРАКНОЗА ПАПРИКЕ

Colletotrichum spp.

•             Антракноза паприке је болест која се појединих година масовније јавља на усевима. Проузрокују је гљиве из рода Цоллетотрицхум спп. По неким ауторима чак 32 врсте из овог рода се налазе на паприци. Поред паприке врсте овог рода паразитирају и друге зељасте па чак и дрвенасте биљне врсте. Најчешће врсте овог рода на паприци су C. gloeosporiodes, C.acutatumа, C. capsici и C. caccodes.

•             Болест је распрострањена на готово свим подручјима узгоја паприке. Прво је откривена још 1890 године у САД, у Европи је 1956.године у СССР, а код нас 1965. године у околини Новог Сада и Хоргоша.

СИМПТОМИ БОЛЕСТИ

•             Симптоми болести се најчешће јављају на зрелим плодовима.

•             Поред дозрелих плодова симптоми се могу јавити и на стаблу, листовима и корену биљака. На листовима и стаблу симптоми су у виду неправилних малих пега које су оивичене тамнијим ореолом. Пеге су сиво смеђе боје.

•             Економски је најзначајнија појава на плодовима. Симптоми се на зрелим плодовима појаве прво у виду воденастих пега које се шире стварајући лезије од 1-4 цм величине.

•             На површини пега, у условима повећане влаге, патоген формира ситна црна телашцад – ацервуле. У њима се налазе кратке конидиофоре са једноћелијским конидијама. Конидије су окружене црвенкасто наранџастом масом.

•             Старењем, лезије добијају тамно црну боју. У влажним условима пеге се брзо шире и спајају, плодови труле и пропадају.

•             У условима суше пеге се осуше и не шире се више, али такви плодови уколико се унесу у складишта где је топло и влажно пеге настављају да се шире а плодови убрзано труле.

БИОЛОГИЈА И ЕПИДЕМИОЛОГИЈА

•             Болест се преноси зараженим семеном, зараженим остацима биљака у пољу, а поједине врсте овог рода могу презимети и у земљишту у виду микросклероција.

•             Паразит се може одржавати и на зараженим коровским врстама из рода Fabaceae (махунарке) и Solanaceae ( помоћнице).

•             У току вегетације паразит се шири путем водених капи, наводњавањем или кишом.

•             Такође може да се преноси зараженим алатом, додиром радника и слично.

СУЗБИЈАЊЕ БОЛЕСТИ ПРЕВЕНТИВНО

•             Да би се спречила зараза паприке антракнозом осим хемијског третирања потребно је урадити и доста превентивних мера које знатно смањују могућност заразе.

•             Првенствено је потребно сејати здраво семе произведено у контролисаним условима и по могућности заштићено фунгицидима.

•             Уколико се користи властито семе оно мора бити из потпуно здравих биљака. Пожељно је да се такво семе потопи 30 минута у воду температуре од 52 C° да би се смањила вирулентност спора на површини семенки.

СУЗБИЈАЊЕ БОЛЕСТИ

•             Да би се спречила зараза паприке антракнозом осим хемијског третирања потребно је урадити и доста превентивних мера које знатно смањују могућност заразе.

•             Првенствено је потребно сејати здраво семе произведено у контролисаним условима и по могућности заштићено фунгицидима.

•             Уколико се користи властито семе оно мора бити из потпуно здравих биљака. Пожељно је да се такво семе потопи 30 минута у воду температуре од 52 C° да би се смањила вирулентност спора на површини семенки.

ХЕМИЈСКЕ МЕРЕ СУЗБИЈАЊА

•             Хемијске мере сузбијања су врло важне и употреба фунгицида даје задовољавајуће резултате.

•             Први део вегетације, до цветања, могу се користити фунгициди на бази бакарних оксида.

•             После цветања у фази заметања плодова могу се користити фунгициди на бази манкозеба (Dithane M-45, Mankozeb WP) у концентрацији од 0,2-0,25%.

•             Касније се могу користити и фунгициди на бази хлороталонила ( Odeon, Dakoflo ), каптана(Captan, Merpan), стробилурина (Qvadris,Stroby,Zato), азоксистробина (Ortiva opti 480 SC) и др.

•             Приликом употребе фунгицида обавезно је познавати и поштовати каренцу. Десетак дана пре брања паприке неби се смело радити било какво хемијско третирање.

•             Остаци пестицида у паприци не смеју да се нађу.  Провере на пестициде су све чешће и контаминирани плодови се враћају из маркета или извоза. Наравно све ово је важно због здравља људи на које пестициди врло негативно утичу.

ПСС ВРБАС

дипл.инж. Катарина Радонић