Присуство пољских стеница

Визуелним прегледом усева луцерке, соје, сунцокрета, паприке, регистроване су одрасле јединке пољске стенице (Lygus spp.), на до 10% биљака.

Пољске стенице су полифагне штеточине, домаћини су на више од 300 биљних врста, а у нашим крајевима највише насељавају луцерку, уљану репицу, соју, сунцокрет, као и повртарске усеве.

Презимљавају као одрасле јединке, испод биљних остатака. Женке полажу појединачна јаја, ретко у групама. Ларве (нимфе), личе на одрасле јединке, једино немају крила. Најзаступљенија врста овог рода је Lygus rugulipennis. Штете праве и ларве и одрасле јединке, хранећи се биљним деловима. Изазивају хлорозу биљака, јер својим усним апаратом за сисање, проузрокују сушење и увенуће листова, а касније и целих вршних изданака. Семе нападнуто од стеница нема виталност, штуро је, а цветови престају бити интересантни пчелама, тако да изостаје опрашивање. Њихова бројност зависи од агроеколошких услова. Одговарају им сува и топла лета и највише их има на коровима и вишегодишњим легуминозама.

Пољске стенице имају природне непријатеље из рода Orius и Nabis, али њихова бројност није довољна да би се успоставила биолошка равнотежа, тј. неопходне су и механичке мере за смањење њихове популације у смислу уништавања корова, уклањања биљних остатака, раног кошења усева (луцерка).

Бројност пољских стеница не угрожава биљке домаћине, па се за сада  хемијске мере не препоручују.