Јесењи третмани у воћним засадима

Након бербе и скидања плодова, неопходно је приступити припремама воћњака за јесен и период зимског мировања. Ови радови подразумевају примену одређених агротехничких мера које за циљ имају што бољу припрему засада тј. стабала за период зимског мировања и ниских температура. Од изизетног значаја је и примена хемијских третмана да се што више смањи инфективни потенцијал и презимљујуће форме бројних патогена. Спровођење хигијене у воћњаку подразумева уклањање опалог лишћа, сломљених и осушених грана, као и опалих и трулих плодова који привлаче глодаре. У засадима коштичавог воћа, произвођачима се препоручује примена хемијских третмана против проузроковача монилиозе коштичавог воћа ( Monilinia spp.), коврџавости листа брескве (Taphrina deformans), шупљикавости листа (Stigmina carpophila) и различитих бактериоза воћа (Pseudomonas siringe i dr.). Препорука је примена неких од препарата на бази бакра.

У току јесењих месеци актуелна је и јесења садња воћа. Јесења садња има бројних предности у односу на пролећну, првенствено зато што је боље укорењавање садница и оне спремније улазе у нови вегетациони период. Пре саме садње воћака као и након бербе у интензивним засадима, препорука је да се уради хемијска анализа земљишта, како би се земљишту вратиле потребне количине изнетих или недостајућих елемената. На тај начин се избегава претерано и непотребно ђубрење минералним ђубривима које изискује и значајна финансијска средства. У воћарској производњи се најчешће користе формулације НПК ђубрива са наглашеним садржајем фосфора и калијума, који у току зиме прелазе у облике приступачне за биљку. Сваке четврте године је потребно у земљиште унети одређене количине неког од органских ђубрива, најчешће је то стајњак, како би се биљкама обезбедила довољна количина хумуса.Код тек заснованих засада потребно је младе саднице заштитити од глодара што се постиже постављањем заштитних мрежица око стабла. Штете које глодари наносе младим стаблима су велике јер пресецају спроводне судове и долази до сушења стабла. Таква стабла заостају у развоју, осетљивија су на ниске зимске температуре и најчешће пропадају и потребно их је заменити новим садницама.

Тамара Павлица,
Сарадник у биљној производњи,
ПССС Врбас