Заштита стрних жита од глодара

Глодари су врло значајна пољопривредна штеточина, која у Војводини захтева перманентну контролу бројности популације, као и редобно сузбијање сваке године.
Најбројније врсте у средњој Бачкој, оне које праве најзначајније штете, су Microtus arvalis-пољска волухарица и Cricetus cricetus – хрчак, док је у 2014. години забележена и масовнија појава Apodemus sylvaticus – пољског дугорепог миша.
Популација глодара у току јесени 2020.године представљала је значајну опасност по озиме усеве.Потребно је одмах по топљењу снежног покривача прегледати усеве и утврдити бројност активних јама. На свим парцелама где се утврди присуство глодара потребно је урадити сузбијање.

Сузбијање :
За сузбијање глодара у пољу на нашем тржишту постоје мамци на бази регистрованих препарата. Осим мамака могу се врло успешно користити и парафински блокови или желатинозни, мекани мамци. Такође је боље користити мамке који су отпорни на влагу, како би имали дуже дејство.
Приликом сузбијања глодара мамке стављати директно у рупе, по могућности одмах их затрпати или на неки други начин затворити. На овај начин спречавамо да остале животиње и птице дођу у додир са отровом и страдају.
Радници који обављају третирање морају имати заштитну опрему (рукавице, чизме), а док не заврше посао не смеју јести нити пушити.

Microtus arvalis – Пољска волухарица је мишолики глодар, затупљене главе, мркосиве боје, кратког репа, па га у народу називају и краткорепи пољски миш. Распрострањен је у целој Војводини, а и осталим деловима Србије. Настањује најчешће пашњаке, ливаде, вишегодишње засаде, а најбројнија је на обрадивим површинама, на усевима луцерке, стрних жита као и на свим осталим културама.
Образује колоније које се лако уочавају јер се на тим местима налази велики број јама које су повезане утабаним стазицама, а на тим местима усев је по правилу готово уништен. Женка има 3-4 окота годишње, а рађа 4-10 младунаца.
Бројност популације у току године варира, зависно од климатских прилика, употребе пестицида и других фактора. Бројност варира и у току више година, а каламитет је у размаку 3-5 година, и није правилно распоређен.Храни се подземним и надземним деловима биљака, плодовима ратарских и повртарских биљака, оштећује кору младих садница воћа, украсног биља и свог другог растиња.
Третирања треба отпочети када се на хектару усева нађе преко 10 активних рупа.

Apodemus sylvaticus – пољски дугорепи миш је штеточина која је увек присутна на нашим пољима, али се ретко пренамножава па су штете које он прави у пољима занемариване. У 2014. години дошло је до масовније појаве, па се по нашим бројањима на простору деловања ПСС ВРБАС може закључити да 20% свих штета од глодара су штете од овог миша. Овако висока популација се може приписати идеалним условима за размножавање у току 2012., 2013. и 2014. године, благе зиме, дуга топла јесен, изобиље хране и др.
Пољски дугорепи миш је дужине око 10 цм, боје сиво рђасте са белим трбухом. Реп му је дугачак колико и тело. Штете прави ноћу и у сумрак када излази из својих гнезда. Гнезда имају 1-2 улазне јаме и за разлику од волухарица не прави стазе између улаза. Улазне јаме су му величине од 2-3cm. Зависно од услова размножава се 2 до 4 пута годишње, а у леглу може имати 3-7 младунаца. Храни се разним зрневљем, а најзначајније штете причињава на усевима пшенице и кукуруза. За разлику од волухарица лако се пење на висину па га често срећемо на клиповима необраног кукуруза. У својим јазбинама део зрневља односи и лагерује. Активан је у току целе године. У јесењем периоду, после сетве пшенице сакупља зрна па на деловима парцеле имамо утисак да усев није изникао. Храни се и клијанцима посејаних биљака и тако директно утичу на смањење склопова код пшенице, кукуруза, сунцокрета и осталих усева. Велике штете може нанети семенским усевима легуминоза, а нарочито семенској луцерки.

Cricetus cricetus – Хрчак је штеточина која се у Војводини појављује неких година у каламитетној бројности правећи на гајеним усевима велике штете. Посебно велике штете прави на тек пониклим усевима шећерне репе, луцерке, сунцокрета као и кукурузу и пшенице у време бербе.
То је релативно крупан глодар, крзно му је веома лепо жуто, бело наранџасто, са трбушне стране скоро црно.
У Војводини је распрострањен на целој површини. Насељава пашњаке, ритове и све обрадиве површине. Штете прави углавном у сумрак и ноћу. Хрчак се коти 2-4 пута годишње, а у леглу има до 18 младунаца. Овакав потенцијал плодности може само у једној години да узрокује пренамножавање. Хрчак мигрира у случајевима повећања нивоа подземних вода и сличних услова, као што је било 2006. године када су штете на усевима биле на стотинама хиљада хектара, а склопови знатно проређени, усеви на појединим парцелама и потпуно уништени.
Третирање хрчка најбоље ефекте даје у рано пролеће када излазе из зимског сна, а пре него што почне правити штете на тек изниклим усевима.

24.01.2021. Катарина Радонић, дипл. инж. заштите биља